Početna strana  | Gimnazije  | Ekonomske  | Tehničke  | Medicinske  | Osnovne škole  
A  B  C Č Ć  D DŽ Р E  F  G  H  I  J  K  L LJ  M  N NJ  O  P  R  S Š  T  U  V  Z Ž  X 

III Beogradska Gimnazija - Beograd

Share Pomozite i dodajte link za našu školu na Facebook!



Pozdrav svima! Pronađite stare prijatelje, postavite pitanje, napišite nešto šaljivo iz srednjoškolskih dana, upišite svoje kontakt informacije:

Unesite poruku:


Pregledaj upise!



Pronadite školu ili prijatelja:

Iii Beogradska Gimnazija Beograd


Beograd
Informacija Nije Dostupna
Informacija Nije Dostupna
Okrug: Ime: III beogradska gimnazija Filename: III beogradska gimnazija Beograd, Telefon ili faks: , Ulicna adresa: Informacija Nije Dostupna Postanski Broj: Dodatni telefoni i email adrese: , , Informacija Nije Dostupna, , , , ,
Srbija


Poruke

Arsenije Lazić (arsenijelazic@yahoo.com) | Generacija: 47/48 |
Upisano: 26.11.2009
Nasa škola je takodjer poznata pod ovim imenom: VIII. Beogradska gimnazija
Prijatelji/Kolege: Dejan Kosanović, Mirko Stamenković, Dragan Tadić, Dušan Marković, Zoran Nikolić, Ljubinko Jovičić, Djorgje Milinković, Petar Popović, Borivoje Dugić, Srđa Korolija,
Profesori: Đorđe Lazin, Ema Strunđalić, Mitar Menzalin, Radivoje Korać, Božidar Trudić,
Sad živi u: Kamnik
Poruka: Da smo mi u III. muškoj realnoj gimnaziji uopšte počeli da igramo rukomet bili su zaslužni pre svega naš profesor gimnastike Mitar Menzalin i arhitekta koji je zgradu škole projektovao, a posle njih, direktor škole i moj školski drug Ðorđe - Ðoka - Milinković. Sve se prilično jednostavno odigralo. Kao i svi junoše toga doba mi smo umesto gimnastike, sa blagoslovom našeg profesora, pikali fudbal u dvorištu, a on je za to vreme, umesto da nas tera da raznosimo strunjače i da nas uči da se lomatamo po spravama, radije sedeo i pušio u profesorskoj zbornici pazeći svoj zaobljeni pikvikovski stomak. Dušu dao za profesora gimnastike. Mislim da nije cugao, kao na primer Mitrinović. Obzirom da je za članove razredne “jevrejske” mafije svako trošenje snage van seksa (odlazaka kod baba Vuke za pet banki), bilo jeres, nas, “sportista”, bilo je taman za dva tima uz izuzetak par antitalenata za sport, koji su se, u dvorišnom klozetu posvetili vežbanju pušenja i muralnoj obradi pornografije. Njihova nadrealistička ostvarenja svodila su se na nešto slično paramecijumu ili krastavcu sa peteljkom na vrhu. Veoma avangardno za ono vreme kad još nismo znali za Pikasa. Na proces naše preorjentacije sa fudbala na rukomet uticala je fatalna greška arhitekte, koji je zgradu sa dvorišne strane obilno ukrasio prozorima, pa smo mi, u mesto u gol loptu često proterivali kroz neki od prozora. Bili smo u tome bar jednaki današnjim profesionalcima, koji posle dugog i napornog vežbanja preciznog šuta uspeju da loptu, umesto u gol, šutnu “nebu pod oblake”. Naravno, na veliku radost protivničkih navijača. Pošto se nismo dosetili da na prozore postavimo rezervne golmane, a rešetke su, zajedno sa opadanjem broja saradnika okupatora, polako izlazile iz mode, rezultat takvih silovitih šuteva na gol bio je ambivalentan. Na jednoj strani je učionica pod hitno dobila široko otvoren prozor i bila idealno provetrena i srećni učenici oslobodjeni bar jednog časa, a na drugoj, onoj baksuznijoj, mi smo morali, za pare koje smo nekako prikupili, da dovedemo stakloresca da polomljeno staklo zameni. Na solidarnost jevrejske mafije nismo mogli da računama jer su zbog svojih postpubertetskih aktivnosti uvek bili švorc. Direktno suprotstavljanje takvom našem pogledu na nastavu bila je odluka Direktora škole kojom se za sva vremena i neopozivo zabranilo igranje fudbala u dvorištu. Zabrana pretila je da poremeti našu sportsku orjentaciju. Mogli smo, kao jevrejska mafija, u nedostatku drugih aktivnosti, ili da zaglavmo kolektivno kod baba Vuke, ili da počnemo da obilazimo pornografsku galeriju i delimo pikavce u nirvani mirisa neprovetrenog školskog klozeta. To bi bio verovatni scenario da nije bilo Ðoke i njegove nemačke škole u koju je išao za vreme okupacije, gde su ga pripremali za najavljeni novi poredak. U tu školu je izgleda išla većina bratskih naroda,pa i moji drugovi iz doma: slovenac Igor, hrvat Zvonko, poljak Ljegin, mađar Laci i još neki, kojih se ne sećam više. Nije se na početku rata moglo predvideti da će ta vrsta školovanje tako kratko da traje i da će svi oni da spadnu na običnu čubursku gimnaziju. Na sreću ta degradacija i politička zbrka u Ðokinoj glavi nisu uticali na njegov sportski talenat. Ali mu je zato kasnije u životu ta zbrka zapržila čorbu. Zabrana igranja u dvorištu nije se odnosila na “rukomet”. On nije proizvodio negativne efekte na prozorima, pa smo mi, po Ðokinim instrukcijama jednostavno noge zamenili rukama i nastavili da igramo sa istom loptom, u istim sastavima i pred istom publikom, ali na sreću, bez istog efekta na prozore i lične buđete. Profesor Gerasimović, naš direktor, koga je Pekićev otac tresao kao krpu za prašinu kada su mu sina, uz prapočetke “toplog zeca” izbacili iz gimnazije niz stepenice, bio je zadovoljan. Mitar nas je i dalje ignorisao.
mitrović jelena (borisav2000@yahoo.co.uk) | Razred: I-5 | Generacija: 1996-2000 |
Upisano: 08.10.2009
Prijatelji/Kolege: bora
Sad živi u: jakovo
Poruka: dali neko ima slike sa kraja godine te generacije ,voleo bih da vidim svoju devojku iz tog perioda borisav nek posalje na e.... borisav2000@yahoo.co.uk
sandra pokorni | Generacija: 94 |
Upisano: 17.08.2009
MIDHAT (nazifin3-dz@telemach.net)
Upisano: 22.01.2009
Sad živi u: BLED/SLOVENIJA
Ilija Rakitic | Generacija: 89 |
Upisano: 28.06.2008
Sad živi u: Toronto, Kanada
Poruka: najlepsi dani i najlepse uspomene - kada se samo setim. voleo bih ovom prilikom pozdraviti sve drugove i drugarice, prijatelje i poznanike sa kojima sam proveo cetiri nezaboravne godine zivota. vas ilija rakitic
Borko Milanovic (b.milano@gmail.com) | Razred: IV | Generacija: 83 |
Upisano: 22.06.2008
Sad živi u: Vracar
Poruka: imali mojih prijatelja sa vracara? javite se = borko